Priloška odredba za vreme kad smo bili deca. Doba najranijeg detinjstva.
S: Matori, sreo sam Anku.
N: Koju Anku, leba ti?
S: Anku, onu bre iz kraja, što joj keva učiteljica, a što nam njen ćale redovno kasapio lopte kad nam upadnu kod njih u dvorište.
N: Aaaaa, pa reci Anka štreberka, jao sećam se, to je bila najružnija devojčica u kraju.
S: Aha, al znaš kakva je sad ribetina, brate mili, javlja mi se riba na ulici, ja već odlepio, izgubio se, ne znam ko je a kad mi je objasnila nisam verovao. Radi kao direktor banke.
N: Auuuu, ne verujem, a zajedno smo piškili u pesku,hahahaha.
