
Знак да је дошло време највеће кризе и беспарице када је немаштина достигла тачку кључања, а радни народ дошао у ситуацију да не може уживати у једном од својих ретких задовољстава: хладном зидарском пиву на пасјој врућини. Наиме, у добра стара времена је у сред јулског поподнева са улице из корпи и цегера препланулих пролазника често допирао весели звук звецкање празне политарске амбалаже која је у радњи требала бити замењена за ону пуну чудесне течности која хлади боље од најновије јапанске климе. Најчешћи курири су била деца која су радосно обављала ту дужност јер би се успут огребала бар за сладолед.
Тада се звук труцкања стаклића могао чути свако поподне, а сада тек сваке друге суботе. Ако ништа друго, флаше још нису утихнуле. Питање је: колико им је још остало? И да ли ће се потпуно угасити? Да ли због тога што неће имати ко да их носи или што ће људи имати неке потпуно друге и суморније проблеме од тропских врућина?
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Dobar naziv, još bolje napisano. Moram patrik da turim.
oplakah. i to ne od smeha.