
Знак да је дошло време највеће кризе и беспарице када је немаштина достигла тачку кључања, а радни народ дошао у ситуацију да не може уживати у једном од својих ретких задовољстава: хладном зидарском пиву на пасјој врућини. Наиме, у добра стара времена је у сред јулског поподнева са улице из корпи и цегера препланулих пролазника често допирао весели звук звецкање празне политарске амбалаже која је у радњи требала бити замењена за ону пуну чудесне течности која хлади боље од најновије јапанске климе. Најчешћи курири су била деца која су радосно обављала ту дужност јер би се успут огребала бар за сладолед.
Тада се звук труцкања стаклића могао чути свако поподне, а сада тек сваке друге суботе. Ако ништа друго, флаше још нису утихнуле. Питање је: колико им је још остало? И да ли ће се потпуно угасити? Да ли због тога што неће имати ко да их носи или што ће људи имати неке потпуно друге и суморније проблеме од тропских врућина?
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Dobar naziv, još bolje napisano. Moram patrik da turim.
oplakah. i to ne od smeha.