Kad ti ga šukne u najcrnjem momentu

Beograd, pet ujutru nisu još krenuli busevi.

- Pet godina mu ribam, valjam, pet godina ga trpim i slušam, pet godina ja sam uz njega dok mu treba ovo, dok želi ono! Prošla sam mu sve faze, od toga što je hteo da bude Bili Ajdol do nadrkanog hipika i šta je ovo!!!! Nisam ni tražila hvala, ali da me otera zbog one kravetine Marine, dva grama mozga nema još je i stalno pod nekim lekovima za bipolarce! Šta!
- Ajde, opusti se. Sad će doći bus, idemo kod mene, odspavaš i idi za Novi Sad. Reši to.
- Kući! Ja kuću nikad nisam imala! Otkad su doveli očevu treću ženu, ja ne znam šta je kuća. I onaj Novi Sad…. Pa znaš li gde živim??? Kod industrijske zone, U TRI PIČKE MATERINE!!!! I ŠTA SAD, ŠTA?!!
- E…. malo kasni bus, možda bi mogla da cimneš taksi, pa ti ja sutra uplatim polovinu para na račun, da se ne smrzneš ovde. Minus je.
- Pa ajde…. Al obavezno uplati, to mi je za overu.
- Hoću brate.

30 minita kasnije, Novi Beograd i -1200 dinara, u stanu.

- Sranje, sve je ovo sranje, ne znam ni što sam došla, ne znam ni šta radim sa sobom u ovom gradu. Beograd je sranje, Novi Sad je sranje. Ma sve je jebeno sranje!
- Aj lezi ti na taj kauč ne može ovaj da se raširi, pa ću ja na ovu polovinu. Neće ti biti nezgodno. Dobar je to kauč iz Ikee.
- Ma dobro, aj mi daš ćebe.
- Imaš prostirku, prebaci je.
- Hladno je.
- Ma nije, videćeš.
- ..pa hajde

Jutro, bolovi u ledjima, upala jajnika i plavi prsti na nogama

- Ju, al sam se ja smrzla.
- E idem ja kod Jovane, njoj je sad rođendan. Možeš ti da ostaneš, ali se vraćam u 5. Nemoj ići kod nje, dobra je sa ovim tvojim, a i tamo je Marina. Čućemo se.
- Ali meni je u 5 voz. Šta ja da rad...
- Pa ja stvarno ne znam šta da ti kažem.

Ni ja, ni ja.