Gadna situacija, ali ne toliko fatalna kao "u govnima sam do guše".
Možda postoji tračak nade da izađeš, i ostaneš tek malo oštećen, i za dlaku spašen, a možda i sklizneš i uletiš u vir, iz kog se ne čupa tek tako lako, iz kog te može spasiti jedino dobra božija volja, i puka sreća.
Prva opomena i životno iskušenje.
Reskiranje. Vratiti se korak nazad ili tvrdoglavo nastaviti da toneš. Ako se vratiš, nemaš ništa, ako nastaviš, nekad ćeš se iščupati iz govana i očeličiti se. Možda!
Dolaziš pun ambicije u novi grad, u drugu zemlju. Želiš da uspeš. I da igraš pošteno. S nadom da će sve ići kako treba. Ali ne ide uvek sve po planu. Odradiš dogovoreno ali ti ne plate. A para imaš tek toliko da se vratiš nazad. Gde nema ništa, ovde makar nada. Kliziš u kaljugi, neodlučan. Ni tamo, ni 'vamo. S jedne strane se boriš protiv depresije koja polako napada, sa druge je tu neostvareni cilj. Ako se upustiš u još jednu avanturu i ponovo kiksneš, viriće ti samo nos, koji se opire smradu govana u koje si zapao.
Možda je ipak pametnije vratiti se i čekati povoljniju šansu.
