Tihomir. Duša od čoveka. Cvećka štono bi se reklo.
Svima je poznato ljudsko telo i njegov mehanizam, pri tome i potreba da se ispuštaju gasovi. Za ovog čoveka to ne važi, kažem čoveka jer je svima poznato da ČAK i žene prde. Samo one krivicu prebace na zagađen vazduh i đubrivo, a mi muškarčine, naravno svalimo na ortaka pored, i to unapred. Posle se sve odvija svojim redosledom koji je svima opšte poznat.
Ovakva osoba nema prljave uši ili zube. Karijes? Nikad čuo. Koja je to vrsta pokemona ako smem da znam? Uvek skockan u fulu, sve cakum pakum.
Izraz najčešće korišćen kada opisujemo nekoga ne bi li ga uzvisili u tuđim očima i tako pomogli njemu ili sebi, zavisi..
- Šefe? Možete li izvinuti na trenutak?
- Reci, samo brzo. Imam neke obaveze.
- Evo ovo je moj brat iz Avganistana o kojem sam vam pričao. Obećali ste mu posao.
- Šta zna on da radi?
- Sve što treba. Ajde Radiša reci šta znaš.
- Paa, znam da kosim, nosim džakove, eventualno čistim toalete.
- Zbog čega si došao 'vamo kada u Avganistanu imaš više mogućnosti.
- Ne vraćam se tamo živ, ubio sam dv..
- Ma šali se on, stari šaljivdžija. Radiša! Pusti mene da pričam sa čovekom. Šefe, on je ozbiljan dečko, vredan, kad prdne, nit' smrdi nit' se čuje. Valjda će se naći nešto za njega...?
- Hoće, hoće. Mile!?
- Rec'te šefe? Odi da ti kažem.. Vidiš ovog garavog?
- Vidim šefe.
- E! Pošalji ga u magacin da broji eksere i drži ga pod prismotrom non stop. Ščuo?!
- Jasno šefe!
