Тихомир. Душа од човека. Цвећка штоно би се рекло.
Свима је познато људско тело и његов механизам, при томе и потреба да се испуштају гасови. За овог човека то не важи, кажем човека јер је свима познато да ЧАК и жене прде. Само оне кривицу пребаце на загађен ваздух и ђубриво, а ми мушкарчине, наравно свалимо на ортака поред, и то унапред. После се све одвија својим редоследом који је свима опште познат.
Оваква особа нема прљаве уши или зубе. Каријес? Никад чуо. Која је то врста покемона ако смем да знам? Увек скоцкан у фулу, све цакум пакум.
Израз најчешће коришћен када описујемо некога не би ли га узвисили у туђим очима и тако помогли њему или себи, зависи..
- Шефе? Можете ли извинути на тренутак?
- Реци, само брзо. Имам неке обавезе.
- Ево ово је мој брат из Авганистана о којем сам вам причао. Обећали сте му посао.
- Шта зна он да ради?
- Све што треба. Ајде Радиша реци шта знаш.
- Паа, знам да косим, носим џакове, евентуално чистим тоалете.
- Због чега си дошао 'вамо када у Авганистану имаш више могућности.
- Не враћам се тамо жив, убио сам дв..
- Ма шали се он, стари шаљивџија. Радиша! Пусти мене да причам са човеком. Шефе, он је озбиљан дечко, вредан, кад прдне, нит' смрди нит' се чује. Ваљда ће се наћи нешто за њега...?
- Хоће, хоће. Миле!?
- Рец'те шефе? Оди да ти кажем.. Видиш овог гаравог?
- Видим шефе.
- Е! Пошаљи га у магацин да броји ексере и држи га под присмотром нон стоп. Шчуо?!
- Јасно шефе!
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.