Kako postati zajeban muzičar?

Следи кратак приручник како постати зајебан музичар. Осврнућу се на музичаре који свирају тврђу музику, што значи да ово не важи за клавијатуристе, обоисте, дајгузисте и сличне. Као пример узећу басисту који свира у бенду. Па да почнемо:
Да би био зајебан, мораш имати опасну бас гитару. Црна, сива, тамно црвена, то је кул. Може и да буде винтиџ. Држи што ниже бас гитару, као они из Рамонса. Свирај са трзалицом, тако ћеш изгледати зајебаније, владаћеш гитаром. Зајеби прсте, тако свирају само јадници. Ако певаш помоћни вокал, на микрофону држи резервне трзалице (око 20 комада), то је знак да си увек спреман на све ситуације и да ништа не препушташ случају. Црне патике или ципеле и црне уске панталоне ће бити кул. Покушај са кратком мајицом, такође црном, костури и руже на њој ће изгледати опасно. Може и нека подерана без рукава. Знојница на десној руци је обавезна. Прави мајстор се зноји и мора да се уљуди на нормалан начин. Огрлица око врата такође долази у обзир, то показује да си и озбиљан. Уколико се обраћаш публици, једном руком држиш врат гитаре, другом мало пипкаш микрофон, мало прођеш кроз косу (ако имаш косу), да се цаве напале. Сценски наступ је јако битан, ниси Клептонов басиста па да играш као да муљаш грожђе. Никако. Раширене ноге обавезно. Ходаш од једног краја бине до другог. Понекад ставиш ногу на звучник испред (монитор), под условом да су испред тебе добре цаве. Млати главом, али дискретно. Током наступа пијеш само воду из флаше. Алкохол није кул. Неизбежна стварчица коју мораш имати је хемијска оловка. Не она кинеска од 25 динара, већ оловка реномиранијег произвођача. Како мислиш да потписујеш аутограм и да ти се у пола имена истроши мастило? Ако си испунио све ове савете и критеријуме, ти си зајебан музичар (басиста у овом случају).