Nemojte nikad priznati:
- da ste polomili gramofonsku ploču (u stara vremena ploče su bile lomljive)
- da je vaša majka ruž za usne zvala karminom, jer ga je bilo samo u karmin boji
- da ste provalili odakle crvene pruge na zubnoj pasti marke ,,signal" (iz rezervoara sa rupicama oko otvora tube)
- da ste jogurt jeli plastičnom kašičicom iz staklene teglice sa poklopcem od alu folije
- da ste limunadu pili kroz prirodnu slamku, sa njive, i da je kriška limuna s korom plivala u njoj, jer još nije bilo hemiokratije
- da su sva deca nosila kožne cipele, makar i tuđe
- da su devojčice nosile bundice od pravog krzna
- da su lakovane cipelice bile od kože, a ne od plastike
- da ste željno iščekivali 1984, da vidite hoće li se ispuniti predviđanja Džordža Orvela
- da ste gledali kroz preteču kolor TeVea - obojenu prozirnu ploču koja je prekrivala ekran crno-belog televizora
- da ste bili glavni u belim ,,šangajkama"
- da znate kako funkcioniše i šta uopšte znači kaleidoskop
- da je dečji sapun kojim su vas kupali štipao i ujedao
- da su školske sveske bile volj ti narandžaste - volj zelene, uvijene u pak papir volj beli - volj plavi
- da je pegla bila teška kao cigla
- da je cena hleba pre denominacije bila 166, a mleka 140 dinara
- da je šok bila pojava mleka pakovanog u kese (mene je nasred ulice zaustavila potpuno nepoznata žena da mi to kaže, a ja nisam mogla da joj poverujem. Posle još gore - mleko pakovano u kutije!)
- da ste čitali Zabavnik na roto papiru
- da ste Nikolu Koju gledali na filmu kad je bio predškolskog uzrasta...
