Ne znam kog se to tačno sedmog januara dogodilo, ali čini mi se da smo u jednoj od prethodnih godina zaboravili pravu suštinu Božića. Mir, ljubav, oprost. Da li je to bilo u godini kada je vokmen zamenio diskmen, ili kada su katodne cevi ugasili plazma ekrani, manje je važno, ali smo u sveopštoj trci za boljom slikom, izgubili jedinu sliku koja je bitna – lik Hristov u sebi.

Božić smo pretvorili u šoping-groznicu, a količinu u jedinu meru sreće. Svaka zaboravljena namirnica pada nam teže od načina na koji smo godinu proveli, a ruska salata i srpska pečenica jedina su „pravoslavna“ znamenja koja još na trpezu nosimo.

Mir božiji Hristos se rodi
Bog blagoslovio ako ima koga