Kalio se s najboljima po zadimljenim birtijama

Dugotrajan proces pretvaranja sekaparse u vrsnog pivopiju. Kada mlado kljuse donese odluku šta želi u životu i konačno smogne hrabrosti i uđe u samostalnu zanatsku (jer birtijanje je zanat a ne ugostiteljstvo!) radnju ,,Brale'', isprva ga niko ne jebe ni 2%. Biva ispraćen pogledima koji govore: ,,Šta ćeš ti ovde?'', ,,Mlekar je dve kuće niže'', ,,Jedino pivski stomak ima pravo da kroči ovde'' itd. Ali, kako to inače biva, stari mudrac iz mračnog ugla birtije, koji inače malo govori a puno pije, uzima ovo zalutalo čedo pod svoje i obavezuje se da će i od njega napraviti još jedno okruglo pivsko burence koje spava pored puta svaki put kad izađe iz ovog svetilišta. I tu započinje svakodnevni trening koji šegrt mora ispoštovati kako bi stekao titulu pivopije. Prvo na redu je krštenje, prvo pijanstvo. Novajlija pije dok ne bude bio mortus pijan, da oseti kako je to kad dostigne blaženo stanje izgubljenosti u vremenu i prostoru. Sledećih dana i nedelja pije se planirano, svaki put sve više i više dok šegrt ne postane kalfa, apgrejdovan šegrt, koji bez problema može da popije gajbu piva, ali u periodu od 8 sati. Ali, da bi postao majstor zanata, mora to vreme da skrati na najviše 2 sata. Kada i to postigne, sledi izazov, poslednji ispit koji mu daje za pravo da sebe naziva pivopijom: Duel protiv svog učitelja, ko će brže popiti gajbu piva. Ukoliko pobedi, postaje Veliki Majstor i nasleđuje titulu koju će jednog dana predati nekoj novoj izgubljenoj mladoj duši kao što je i on sam bio.