Jedna od omiljenih igara u srpskoj mladeži, koja je bila uzrok mnogih svađa među drugovima jer kad se vide obojica viču Kamaj-kamaj, i u toj buci i opštoj tarapani se ne zna ko je na kog prvi zapucao. Posle desetominutne rasprave(podrazumeva se da niko neće da popusti jer time ispada šonja a i jelte ispada iz igre) jedan od klinaca se naljuti i ode kući. Dužina besa zavisi od pojedinca.
Izadje Pera iza žbuna i u tom trenutku kreće da puca na Paju, međutim Paja ga je video pa i on kreće:
Kamaj Kamaj Kamaj Kamaj Kamaj Kamaj...
Paja: Ja sam tebe prvi
Pera: Ne, JA sam tebe prvi
Paja: E nije nego sam ja
(i nakod 10 minuta žestoke rasprave)
Pera: epa neću više da se igram(baci pištolj u znak protesta i uplakan ode domu svome, a igra se nastavlja među preživelima do sledeće partije gde će isto ponašanje kao Pera imati Đole)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.