Kanalizacijska logika

Te noci kada je sunce punom snagom izaslo na obali sume, dok su njegovi krivudavi zraci bili na udaru medija, kada je more narandjaste boje osvojio ligu sampiona. Jutro kada su stolovi u zutoj sreci, zalosni od crnog brasna, odmarali vetar , radnju stanje i zbivanje.
Tada sam konacno shvatio. Sve se menja! Ni konji vise ne cvrkucu kao sto su nekad skakytali. Njihove oci puni lisca prolecnih pesama, govore ono sto samo nemi mogu da pevaju, njihova bedra umorna od spavanja kao rosa pred zoru jer ko drugom jamu kopa, dve srece grabi. Sve me mrz, tolko me mrz da mi je mrz da me mrz, jer jabuka ne pada daleko od svinje. Tog kasnog jutra, kada je petao sa svojom braon surlom crvene boje, svim glasom trcao u visine neba, i kada je krilima svoje jetre saputao svetlost toliko jaku da bi i homoseksualci dobili rak prostate, da je cak i vetar sa svojim talasima slao SMS-ove jer plazma ne pusta te da odrastes. Te veceri dok su delfini u pecini na otvorenom moru diskusovali o astronautskom modernom plemenu koji pece rostilj na dnu mora, dosli do neobicnog zakljucka vezan za veliku tragediju drugog svetskog ustanka u kome je carica Milos pod drevnom upravom rimskog klana na celu sa Adolfom Hitlerisimom u saradnji sa Mona Lizzzzz'oom neposredno pred sredu uvece u dubini svog zeluca shvatio odgovor na veliko religijsko pitanje : sta je to malo, zuto, visi na krovu?
Sledio je odgovor: Pa naravno, SMOKI SE OBESIO!!!