Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.
Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.
Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!
Mare: Je li druže, kako prođe ispit iz profakturalne kontrapozitivne jungstaintezifikacije?
Pera: Vidiš jebote i to što me pitaš, ne zvuči mi ovozemaljski. A na ispitu sam se prolupao kao kinesko lonče niz stepenice, ni sam nisam kapirao šta pišem.
Mare: Ćuti, bar si nešto napisao, možda i prođeš.
