Kada ti ništa ne ide od ruke. Kada si na sve moguće načine sputan da ostvariš planirano i svaki pokušaj je ovenčan neuspehom.
A ne može se reći da se ne trudiš. Ne, naprotiv! Smelo koračaš velikim koracima napred, ali ne pomeraš se sa mesta. Ideš ka cilju i cilj je blizu, toliko blizu da možeš da ga vidiš, ali nikada dovoljno blizu da možeš da ga dohvatiš, ma koliko pružao ruke.
Ako preispitaš sve moguće razloge koji su doveli do te nemile situacije i nađeš da si učinio sve ovozemaljske napore da premostiš neprilike koje te dele od uspeha, počinješ da razmišljaš da se sve to dešava po nekoj kazni. Kazni iz ovog ili nekog prethodnog života.
Jednostavno rečeno - loša karma!
- Markoni, kako ide posao?
- Ništa me ne pitaj! Uradio sam sve što je bilo u mojoj moći, a ono neće, pa neće da krene! Kao po kazni!
- Budi strpljiv, biće bolje! Nijedna kazna ne traje doveka! Doći će bolji dani!
