Митско биће које је некада живело на овим просторима. Обично је нападало људе који се у касним вечерњим сатима враћају из кафане. По предању само јашу своје жртве па се они ујутру кући врате све изгребани као да си били у пробој Солунског фронта.
Чукунбаба : ''Синко немо дидеш ноћу по тиа твои кафићи знаш да има караконџуле оће оне тако да зајашу човека па му недау смириште до јутра''
Чукунунук : '' Ма батали ме бре баба ово је 21. век доба технологије какве те караконџуле спопале''
Чукунбаба : '' Добро сино ја ти реко а бар скини ту розлу јанку привлаче ги дречаве боје''
Чукунунук : ''Баба дречаве боје привлаче и девојке зато ме батали одо''
Следећег јутра унук се враћа сав изгребан, полу го, гледа у једну тачку и понавља
'' Баба је била у праву оне стварно постоје, оне стварно постоје!!! ''
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Јеботе, одлично...+++