"Ej, mala da ti ja pokažem, hik, kaaaaako se peva... ! Umoooooooooooooooraaaaaaaaaaaaan saaaaaaaaaaam ooood žiiiiiiiiiiivooooooooootaaaaaaaaaaaaa, umooooooooooooraaaaaaaaan saaaaaaam.. š'a 'oćeš nazad mikrofon, e pa ne može ! Ne dok ja ne otpevam Tomu, hik !"
.........................................................................
Epilog : od karaokea je izvođač u pokušaju dobio pesnicu po nosu i ban iz istoimene kafane na dva meseca.

n-zna ona, n-zna ona, znaaam samo jaAaAa...

U poslednjoj epizodi emisije Karaoke koju vodi Nikola Djuricko gost je bio Bora Djordjevic. Prvo sam se iznenadio videvsi da je njega pozvao jer sam upamtio jednu Djurickovu izjavu iz emisije od pre jos godinu ipo-2 dana.Tada je nakon sto se zavrsila Borina pesma Nikola rekao „iii da, to je bio Bora Djordjevic ...nekada je bio kul lik, a onda je otisao u desno“. Na tome se zavrsilo, ali meni sasvim dovoljno da vidim kakav stav Djuricko ima prema Bori. U sustini svako normalan ima slican stav, jer se Bora pretvorio u lokalnu budalu u poslednjih 20 godina uz svo postovanje njegovog dotadasnjeg rada.

Bora je i u ovoj emisiji imao neizostavna nacionalna obelezja, kako bi se istomisljenici topili pred malim ekranima uz usklike „to brate Borooo, reci im ko je ko“. Ovoga puta Bora nije imao ni majicu sa natpisom „Kosovo je...“ ni grb na majici, vec maramu na glavi na kojoj je pisalo „Srbija“ stavljajuci tako celoj galaksiji do znanja da je ponosan sto je bas on, za razliku od 7 milijardi drugih nesrecnika, dobio priliku da bude pripadnik nebeske nacije. To naravno vredi i pokazati i nabijati im na nos kad god se ukaze prilika za to, a emisija ovakvog tipa je sjajna prilika.

No, prva pesma koja ga je docekala i koju je on trebalo da pogadja je „Po sumama i gorama“. Malo se Borica neckao, te ne znam sta je, pa sta je to...mm .... mmm ... al zapeva ipak Bora „po sumama i gorama, nase zemlje ponosne, idu cete partizana slavu borbe pronose“. Za drugu pesmu su mu pripremili nesto od hrvatice Gabi Novak. I tu se Bora neckao, te sta je ovo, te starije je i od mene, blah blah.

Ali vrhunac je bio kad su mu pustili himnu bivse SFRJ. Kako je naravno na Bori bilo da pogadja koja je pesma u pitanju, gleda Boki, smeska se kiselo... ha... mm...ha.hm..hhaha...mmm...ha...al’ ipak zapeva „Mi stojimo ponosito kano klisurine...“.

Obicno kad se stvar zavrsi, prelazi se na sledecu. Medjutim, da stvar bude jos gora po naseg junaka, zlikovci i strani placenici pustise „himnu“ iz pocetka. U studiju su skoro svi, i gosti i publika, stajali mirno, sprdajuci se s tim stajamjem. Tu je Bora bio siguran da ovde nema nikakve slucajnosti u izboru pesama. Nije pevao, vec se kiselo osmehivao, i prebacivao s noge na nogu.

Evocirali su mu uspomene i pesmom Josipe Lisac „danas sam luda“ koju Bora takodje nije hteo da peva jer toboze ne zna i prvi put je cuje. Za zavrsnicu su ostavili „Igra rock ’nd roll cela jugoslavija“. Ovde vec nije mogao da vrda kako ne zna pa se pridruzio razdraganoj publici i gostima.

Tako je nas junak stoicki podneo ovo i sa sve „Srbija“ na celu pevao:
- Po sumama i gorama
- nesto od Gabi Novak
- Mi stojimo ponosito kano klisurine... (himna SFRJ)
- Danas sam luda (Josipa lisac)
- Igra rock ’nd roll cela jugoslavija

Mora mu se odati priznanje da je dostojanstveno podneo ovo, ali je i cinjenica da su ga Djuricko i ekipa „karaoke“

pacient: doktore jel je uredu?
doktor: karaoke!

-Opet si prosuo pivo! Pa `de gledaš, jebem te ćorava?

Prva: "Ja sam sad na redu" !
Druga: "Nemaš ti pojma, samo krečis, sad ja pevam" !
Treća: "Da se vas dve ne biste svadjale, ja ću sad da pevam..."

"Ej, daj brže te karaoke, onaj slepac zaspao."