Dok se nisu pojavile petarde u ovolikim kolicinama, karbit je bio omiljeno sredstvo klinaca za pravljenje buke u komsiluku za novu godinu, badnjak, itd. Danas je dosta tesko doci do njega.
Karbit je zapravo jedinjenje kalcijuma i ugljenika koje u dodiru sa vodom stvara izuzetno zapaljiv i eksplozivan gas, acetilen. Obicno se mogao naci kod autolimara ili nekoga ko je radio gasno zavarivanje.
Od velicine grumena karbita, zavisilo je iz cega ce se pucati. Koristile su se stare limenke za farbu, stare limene kante, pa sve do buradi za naftu.
Ubacis karbit u limenku, pokvasis ga, zacepis i sacekas da se skupi gas i zapalis. Ovo zadnje je stvarno bilo ekstremno, mislim na bure, jer je postojala opasnost da se bure rascveta kad se gas zapali.
Ali, ko je jos onda razmisljao o tome, pogotovo ako imate izmedju deset i petnaest godina...
Kao klinci jedva smo dolazili do karbita i to do manjih komadica, tako da su nam limenke od farbe bile idealne, ali...
Badnjak, negde polovinom osamdesetih.
Pucamo mi sa tim limenkama, kad se pojavi nas komsija Milan, covek u ozbiljnim godinama, ali najvece spadalo u ulici.
- Sta je klinci? Opet prdite sa tim limenkama po ulici?
- Sta cemo cika Milane , kad nemamo s cime, a, ni iz cega.
- Sta bre nema, sacete da vidite!
Nije ga bilo jedno pola sata iz njegovog dvorista, samo se cula brusilica i lupanje cekica.
Kad se pojavio, nosio je jedno bure od nafte i ogroman grumen karbita. Ostatak veceri je usao u istoriju naseg komsiluka.
Prangijanje se zavrsilo kad je bure palo na komsijinu terasu i dolaskom milicije...
i naravno batinama od roditelja.
