Fenomen specifičan za naše područje,i to pogotovo kada je reč o manjim prevoznicima.U nekim naprednijim državama ovakve situacije su nepojmljive,dok je to standradna pojava kod nas.I to ne govorim o kašnjenju od pet minuta,već od po pola sata i više.Razlozi kašnjenja busa su vrlo često nepoznati,a vozač kao da ni ne primećuje preki pogled putnika kojima je očigledno dopizdelo da ga čekaju u busu.Po Marfijevom zakonu,napolju je -20,grejanja bez,a radio Krajina radi bez prestanka.Vozač usput stane da popriča sa nekim poznanikom i sve ozaren ulazi u autobus pun putnika koji bi mu najradije igrali kolce na grobu.
Bez pomišljanja da se izvini putnicima od kojih mnogi kasne u školu ili na posao,on pojačava radio,i usput neretko pušta glas kako bi ovekovečio trenutak,naravno,za olakšanje sopstvene duše.Redovno stiže na odredište sa kašnjenjem od 20+ minuta,i onako zadovoljan,gleda mrgodne putnike dok gunđaju sebi u bradu pri izlasku iz autobusa.Naravno,nisu svi ovakvi,ali savesne je skoro nemoguće naći.
:autobus krcat.prekoputa,u lokalnoj kafani,odvija se razgovor konduktera i vozača:
K:-Ajmo,Mito,da nas ne čekaju ljudi,trebali smo da krenemo pre deset minuta!
V:-Ma nema veze,neka mrznu oni,to je dobro za cirkulaciju.A kad smo već kod dobre cirkulacije-Konobar,daj vamo još jednu turu za srećan put!
(bez 0,5 promila alkohola u krvi je nepojmljivo kretati na put)
K:-Ajde,Mito,ovo ti je već treća,da pođemo mi polako,eno vidi,ljudi pišu nekom crvenom tečnošću po autobusu.Vidi,vidi šta piše "Mito,krvi ćemo ti se napi..."...Mito,ja mislim da su ovi ozbiljni.
V:-Ma znaš šta,kako se ono u našem narodu kaže...da,boli me kurac za njih!;ustaje,jednom rukom se pridržava za sto:-Dobro,da pođemo...nego,koja od ove tri skalamerije je naša?Hik!
K:-Ali,Mito,mi imamo samo jedan peron...
