Kataklizma

Neko sranje, nepovoljna situacija velikih razmera. Osećaj bezizlaznosti. Kraja. Osećaj nemoći u tom trenutku. Ne mora biti globalna, dovoljno je da je doživi pojedinac. Zavisi od osobe do osobe kakvi to događaji mogu da izazovu kataklizmu u njenoj glavi.

''Budiš'' nije prava reč, jer d bi se probudio prethodno moraš da spavaš. Ustaješ u pola noći, iz polu sna, nešto te probudilo. Da li je to zbog problema koji te muče ili zbog nečeg drugog. Ne možeš više da spavaš:

- U pičku materinu. A rekoše mi da te tablete drže celu noć. Gde li sam ono zaturio pljuge. Eh, evo ga plavi Pal Mal što sam ćornuo Aci juče. Još jedna ostala, taman. Gde li sam upas zagubio? Ah, tu si. (Tokom čina paljenja, zameniš strane te pripališ filter.) Ovo ima ukus papira, jebote. Fuj. A čekaj, pa opušteno sam filter zapalio. Gde da kupim pljuge u pola četiri ujutru? E jebem ti život, koja kataklizma, nikad ništa dobro. Što se nisam razneo bombom kao onaj ludi Žile? Sada nemam kintu ni za konopac a visine se bojim.
---------------------
Prvi maj. Mrtav si pijan. Upoznaješ ribu i provaljuješ da imate krša zajedničkih stvari, a između ostalog i izvesnu količinu alkohola u krvi. Odlazite u šator na spavanje. Ne znaš gde bodeš. Tu prestaje svako sećanje. Svanulo je svanulo. Pa šta? Nećemo zbog toga suze liti, ili možda hoćemo? U šatoru si, ona pored. Oblačiš se i odlaziš kući. Tada ti pada na pamet ''Jao, kurton''! Sada je kasno. Kasno baš poput njene menstruacije. Vreme prolazi, ona ne dobija, gotovo je! Bićeš ćale. Koja kataklizma, jebote! Pa imaš devetnaest godina, mala sedamnaest! Ništa, bežiš od kuće, nema ti druge. A onda, u trenutku najveće agonije u kojoj se nalaziš, stiže ti poruka: ''Dobila sam''. Tada si prvi put bio srećan zato što je neka riba dobila.

- Đape, matori! E, ipak mi ne treba ona kamp prikolica...