Кад прођеш онако како не треба, али си довољно велики џек да то окренеш у своју корист. Или бар да идеш на срећу.
Не успева увек.
- Шта је било данас у школи, сине?
- Кецао сам ћале и то две добре!
- То сине, наследниче моје лозе, дико и поносе мој, кућо, царе, .... , море дођи вамо да ти јебем матер мало. Опет кец и то два комада, ....
Сношај у Кецу. Иницијација дечака у свет одраслих мушкараца. Кец је бр. 1. Сви други аутомобили су само - кола. Многи су овај ауто добили од својих очева, јер су их ћалци купили када им се родио син првенац, па су тако заједно одрастали.
(Муж улази у кућу са рукама црним од масти и носи свећицу)
- Црни Милораде, што не продадеш више ту шклопоцију?
- Ћути, жено, не бих га мењао ни за Мечку! Прва љубав заборава нема!
- Ако је до пара, продаћемо ону њиву код моји`, па да купимо нешто боље.
- Ма, паре не могу да купе онај осећај када смо се први пут... знаш оно... (намигује).
- Јуууу, кад је то било!
(прилази и дрпа је за сисе отпозади)
- Било је кад год, где год, на задњем седишту Кеца мог. (гризе за врат, она се враголасто смешка)
- Бегај, сву ће ме уфлекаш!
- Нећу, зато си и остала трудна. Ајд, сад, меси те кифлице, а после идемо до твоји` као некад (опет намигује).
- Докле ћемо децу лагати да идемо код мојих да би се кецали?
- Докле год моји вршњаци буду радили.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.