Магично место који има сваки град поред реке.
Његову лепоту и савршенство чине река, милион клупица и свака од њих има неку своју причу. Ноћне светиљке, стазе за безкрајне шетње и још много других ствари које ово место чине савршеним.
Као мали, родитељи су ме на Кеј водили да научим да ходам, док су се они поносно смешкали. Старији брат ме је често ту доводио да научим да возим бајс.
Касније сам почео и сам ту да долазим. Скупило би се нас двадесет. Свако би понео своју лопту и направили би по два равноправна тима. Голови би нам била два камена, а ако камења нема, ставили би смо школске ранчеве.
Ту смо долазили и кад нам се није играо фудбал или баскет. Играли би рата, жмурке, мењали би сличице са светског првенства. Нико у крају није имао Зидана и дебелог Роналда.
Касније, кад смо мало одрасли, све ређе смо се виђали на Кеју. Нисмо више учили у истим школама и тако је, на неки начин, кејско другарство почело да нестаје.
Временом смо постали старији, а са тим променама смо почели и другачије да размишљамо и да се понашамо.
На Кеју сам први пут и запалио цигару. Марлборо црвени, сећам се ко да је јуче било. Другари ме терали да запалим, а ја се противио томе због спорта, ту сам научио и прве кораке. Запалио сам једну, после те три, четири за редом. Следеће вече сам купио своју прву паклу. И дан данас уживам у дражи цигара.
На Кеју сам се први пут шетао са девојчицом. То вече сам се и пољубио са њом. То ми је био и први пољубац, баш ту, на Кеју. Са њом нисам био нешто дуго, али сам зато сваку следећу девојку доводио овде и шетао би се са њима по целу ноћ.
Свака кејска клупица има своју посебно причу. Било да је на тој клупици неко запалио прву пљугу, прву буксну, први пут плакао због девојке, небитно.
Ту сад често долазим кад се изнервирам. Запалим цигару, наслоним се на клупицу, прекрстим ноге, гледам реку како тече и сва могућа срања која си до тад имао у глави, једноставно, нестану, оду у курац!
На Кеју можеш да видиш свакакве особе. Бабу и деду како се шетају. Клинце како трче и возе бајс. Момка и девојку како су се тек смували и немају о чему да причају. Лика који по цео дан џогира бедемом и никад му није досадно. Све могуће типове особа.
Свака радња која се догодила или треба да се догоди, догодиће се ту, на Кеју.
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Супер дефка. Кратка и разумљива.
ја на кеју пијем вопс и гледам пичке како шетају миниће и кучиће.
Kej, kad bi mogao da priča ..... +++
Буквално :)
Bravo, Nikolice, mnogo je lepo. Može i omiljena na ovo. :) :** ++
Хвала Натилија :) :*