Iako mnogi nemaju uslova da drže psa, to ih ne sprečava da istog nabave. Ranije su to bile džavdžare ali danas je potrebno imati rasnog psa i to što većeg. Obično ceo život provedu vezani, jedu ostatke ručka ili bajat hleb, prljavi su, kupaju ih retko i to hladnom vodom pomoću creva. Ukućani ne obraćaju pažnju na njih sem kad laju, mada se i tad deru na njih: "Šta laješ pizda ti materina? Budiš me svaku noć!" Obično je jedna osoba zadužena za njih. Ona im donosi hranu i čisti govna. To je najčešće baba koja moli unuka da prošeta psa, ali ovaj to jedino učini kad je neka dobra riba na ulici kako bi pokazao da je šmeker koji ima velikog moćnog kera.
