Grupa pasa koja se sastaje na odredjenom mestu, uglavnom u parku, u odredjeno vreme, sa ciljem donosenja psecih zakona, raspravljanju o najnovijim problemima, pronalazenju resenja za iste.
Prisutni su predstavnici kerova, iz svakog kraja po jedan, da bi konverzacija tekla lakse.
Iako su ciljevi, navodno, odbrana prava slobodnih kerova svih krajeva, sprovodjenje zakona nad lutalicama i onima sklonih delikvenciji, skup se uglavnom zavrsava lajanjem, ugrizima, jurcanjem po parku i velicanjem svog kraja i svojih problema.
Cesto tako zasedaju do sitnih sati, sto jako nervira ljude koji bi zeleli da spavaju, ali ne mogu od te nepodnosljive buke. Tada krive kerove za sve svoje probleme. A svaki covek bira svog kera, svog najboljeg prijatelja, jer mu se svidja, voli takvu vrstu psa itd..
Vidi sto je sladak, kako lepo laje, to je moj ker!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
svaka čast
Hvala. :-)