Neizbežna katastrofa. Seli ste za sto, iz lonca se puši vaš omiljeni klot pasulj, halapljivo natrpavate puna usta...kad odjednom osetite kako vam se skuplja nos, počinjete lagano da žmirkate i tad shvatate da sledi noćna mora! Samo što nije krenulo, manijački pokušavate da zadržite usta zatvorena sa svim onim pasuljem unutra, ali prirodni refleks je čudo. Nema šanse da sve progutate za dve sekunde, a ko je lud da pljuje u tanjir?! Levo od vas sedi baba, desno ćale, pravac ograničen. Smer - napred. 3...2...1....ŠŠššljuussssss!!! Pravo preko stola, po svim onim tanjirima, loncu, hlebu, salati, a ne promaknu vam ni ukućani...svi vas zblanuto gledaju, onako ulipani, samo će baba tiho: "Je l' ti zima?"
Ima entuzijasta koji pokušavaju da kihnu kroz nos, zatvorenih usta...ali to ne bih preporučio, jer takvo kijanje izaziva unutarnji klot-cunami, koji dovodi do izletanja variva kroz nos, uši, oči...sa posledicama gorim nego u Indoneziji.
