Odrastaju iza tezgi po kineskom trznom centru. Spavaju u kutijama na odeci uvezenoj iz Kine koja mirise na NESTO ( to nesto jos niko nije definisao ali ga je tesko podneti duze od dva minuta).Glave su im toliko velike prema telima njihovih majki, da se ja uvek setim one price o Pepeljuzi i tamponu koji se u ponoc pretvorio u bundevu. Gledam dete, gledam maju, pa mi je malo tesko da shvatim da je OVO proslo kroz ONO.Kosa te dece neverovatno podseca na cetke za WC (plasticno i na sve strane). Dobijaju i srpska imena, a boga mi, i nadimke (Zika, Rasa, Jelena...)Hrane se najgadnijom stvari na svetu - kineskim sirom koji pliva po plasticnim koritima i lici na domaci sapun. (Meni su objasnili da se radi o siru, strucnjaci-prolaznici; no, kako oni svaki slobodan trenutak provode u istrazivanju ovog centra, verujem im na rec).
Neka od te dece su produkt mesanih brakova, al' izgleda da su toliko zajebani da se na njih ne lepi srpstina, pa se uporno zute.
