Ćutljiva osoba. Kad otvori svoju prodavnicu robe najšire potrošnje on je jedini zaposleni. Ne jede, ne pije i ne spava, samo radi. Radi dok ne stekne dovoljno da jednu smenu može da "popuni" nekim mučenikom ili češće mučenicom sa ovih prostora. Onda mu biva nejasno zašto njegov radnik mora da jede, pije i spava. Kako to da nema motiva za rad i samo rad, kad ga plaća astronomskih 12000, za samo 52 radna sata nedeljno. Neće on to da trpi, daje otkaz radniku, šta kurac, lenština i nezaslužuje bolje. Naćiće on novog, radnog i vrednog.
Ponosan je svojim znanjem srpskog jezika i smatra da mi treba da budemo zahvalni što je on izučio isti.
Uveče idemo na neku žurku, kao maskenbal, pa ajd kod kineza maska da se kupi.
Ja: Dobar dan.
Kinez: (Samo klimne glavom i trepne svojim kosim okicama).
Ja: (ovaj garant reč srpskog ne zna, kako sad da mu objasnim za masku). JEL IMATE MASKE, ZA LICE... ZNATE(pantomimišem masku na licu).
Kinez: Zna je srpska, ne mora viče. Ima maska...
Ja: (Izrevoltiran što sam ispao glup) Imate maske, a jel imate dzak prekrupe?
Kinez: Dzak (pokušava da izgovori prekrupa)?!
Ja: Jeste, dzak prekrupe mi treba.
Kinez: Ima i to sigurno, sve ja ima...
Ja: 'Ajd, ajd potraži...piše na dzaku PREKRUPA velikim slovima.
Kinez: Nadje ja, nadje...(5 minuta traži prekrupu po radnji)
Ja: Nemam ja vremena moram ići, ali doćiću sutra po prekrupu. E i 'ajd vidi PAKTREGERA jel imaš, tri mi trebaju...Plus što nisu više ni "jeftini" kao što su bili!
