Биће које познаје историју филма боље од половине дипломаца ФДУ-а.
Велики мајстор и калфа кино пројектора, чији разговор са обичним светом почиње реченицом:
- "Овај посао не може свако да ради".
Мрзи публику и крати последње пројекције да би стигао на последњи дневни аутобус.
Нема трему, ни стид када му 500 људи звижди због прекида филма.
Плаћен да пушта и гледа филмове.
Нико не зна како то биће у ствари изгледа!
Мали: "Чика Мићо! Могу ли да видим како се пуштају филмови?"
Кинооператер: "Можеш, само не пипај ништа. Видиш мали, овај посао не може свако да ради. Мораш да имаш руку за овако нешто. Да осетиш пројектор..."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.