On stoji čvrsto na zemlji, s obe noge. I ne odvaja se od nje, bole ga kurac. A i što da ga ne bole. Oko njega lete laste i rakete, plej sa klupe je već dva puta zakucao preko njega, ali on ponekad zarotira nogama oko istog tog kurca ko šestar, podigne lopate u vazduh ko Sergej u Munjama, i pozdravlja navijače. A i navijači pozdravljaju njega. I ne samo njega, pozdravljaju mu i mamu i sestri, pa i baku. Pažljivi neki ljudi. SRBI! Takođe je pravi Bata Živojinović, odlučan, oštar, zna da prelomi utakmicu. Oproba se negde u 4-5 minutu i ako pogodi, svima je jasno, slaviće se na kraju. Jes da ćemo pokisnuti posle, ali bole i nas ona tvar. Pobedili smo. Tad naša sekvoja može da cveta iz dvorišta u dvorište, iz reketa u reket, do dalje...
40. minut. krvi do pleći. Duletu otpale i stidne dlake, Novici se vilica uplela u mrežu. Kecmen hladnokrvno diže tri prsta. Akcija, a la Ivan Zeljković. Zidovi je znaju napamet, navijači već gledaju u jednu tačku. I protvnički tim očekuje isto. Svi znaju kultnu 'trojku'. Osim jednog. Tripke uzeo sendvič i jabuku, zašpartao iz kornera u korner, Jagla ispušio dzoint, čeka ga po čuke. Tripke vata loptu, skok iz pičke, simulira šut, Jagla fazon rampu. Lopta nade prilazi Jablanu, pogađa ga u vuglu na prepast svih prisutnih, odlazi u aut. Navijači više nisu fini, pozdravljaju i tatu i malog brata. Dule je pocepao Versaćea: 'Pa Slavko, sine, jebo te Durmitor, jesi drvo, al smo gledali Snežanu i patuljke zajedno. Znaš šta ti pričam'.
