Tog dana nije padala.
Nije padala danima, nedeljama unazad. A nije nesto ni voleo kisu. Ali mu je trebalo nesto, nesto da ga rashladi. Bilo mu je dosta svega, posla, grada, ljudi, stoke.
Tog dana je upoznao nju.
Upoznala ih je zajednicka drugarica. Slucajno ih je video u nekom lokalu, pozvale su ga da sedne i on je seo. Prvo mu je palo na pamet da nisu ista liga, on je QPR, nekad je bio neko ali sad je samo drugoligas sa losom ekonomskom podlogom. Ona je bila Everton, Premijer liga, uvek tu oko vrha.
Onda je primetio njene oci i osmeh. Iz njih je izbijala neka toplina. Nasmejala se nekom glupom vicu koji je, preko volje i na nagovor drugarice ispricao. Nije mu bilo do price, razmisljao je kako da napabirdzi lovu za more, ili bar za neki put, od tri dana, samo da pobegne odatle.
U jednom trenutku su ostali sami i bez veze iz ciste gluposti je bupnuo:
-Izgleda da ce opet kisa - sa naglaskom na opet.
I dok mu je kroz glavu prolazilo "au, sine kakve ti gluposti pricas" cuo je nju kako sasvim ozbiljno odgovara:
-Juce je bilo stasno, grmilo, sevalo, verovatno ce i danas.
Nasmejali su se u isto vreme.
Onda su nastavili pricu, reci koje su tekle, spontano, slobodno, razumeli su se. Posle duzeg vremena naisao je neko ko razume njegov cudan smisao za humor, ko se trudi da razume sivilo koje ga ponekad obuzima, neko s kim je mogao da prica. Da prica i nista vise. Mogao je tako danima. Ponekad bi cak i osetio nesto u stomaku, ali je ubedjivao sebe da je od koka-kole.
Ponekad kad razgovor utihne neko od njih bi rekao "izgleda da ce opet kisa" i opet bi nasli temu.
Mucilo ga je malo sto nisu ista liga, pokusao je da razmislja o tome, ali kraj u tim razmisljanjima je uvek bio siv. Zato je pomislio da je bolje da ne razmislja, da se prepusti. Pa dokle traje.
S vremena na vreme bi mu lupila samar, tako, naivno, bez nekog razloga.
Nije uopste znao sta ti samari znace. Ali su mu smetali, to je on, QPR, ne moze sad to da menja. I da moze, ne zeli. A i ne moze. To je njegov zivot. Dobro mu je sto je QPR. Bez obzira sto je cesto siv, srecan je. S njom je srecniji ali je i pre nje bio srecan.
Onda je odjednom isto kako je i pocelo odjednom sve prestalo.
A on je zavoleo kisu.
Салва нечега. Сизифовски речено - брдо.
- На имању у Лисовићу стандардно из дана у дан. Киша увреда на све стране, а последња у низу десила се у поподневним часовима када је рандом старлета рекла Ђолету Ђоганију да је глуп, на шта је овај хтео да јој забије лименку од пива у бијонсару.
...
- Ова дефиниција ће имати кишу коментара.
...
И падала је по њеним боковима киша мојих пољубаца, пола сата. Пре тога по њеним брадавицама, откривеним кроз мајицу, провидну од ветра и воде. Дрхтала је једнако и у мом загрљају и на ветру.
Ono sto smori vlasnike opranih, a obraduje vlasnike braon automobila...
Pojava koja se uglavnom dogadja u pogresno vreme. Gotovo uvek pada kada treba sa drugarima na fucu ili do grada. Uvek pada posle konstatacija:
"Ma nece valjda kisa", "Sticemo pre kise". Naravno u ovim slucajevima ili vam sjebe plan ili dobrano iskisnete, kao sto bi rekao na narod, do gole koze.
To je, kako nas narod voli da kaze, ono sto nam Ameri salju kad nam nije potrebno, no kad zatreba, a nema je Bog nam je kriv!
-Mamu im, Ameri opet salju kisu!
-Ma bes im mater samo nas SRBE da sataru!
-----------------------------------------
-Nece ove godine roditi kukuruz, nema kise...
-Joj boze sta nam radis???
Оно што у латиноамеричким сапуницама почне да пада након 20 минута-пола сата од избијања пожара у штали богатог средовечног ранчера и на тај начин олакша посао гашења ватрогасцима и солидарним сељанима са кофама и ванглама.
As seen on TV.
Главна тема за ''метеорологе'' скупљаче лајкова са Фејсбука. Једна од битнијих ствари за хејтовање. Јер иначе падају моторне тестере са повременим пљусковима противпожарних апарата.
Оооо неее опет киша, какав ужасан дан!
15 people likes this
Najmoćniji i najuticajniji regulator saobraćaja u srpskoj prestonici.
Pojava koja se obično javlja kada izlazite od frizera, sa posla, petkom uveče (tj. vikendom), kada ste pošli negde peške svečano obučeni... a vi bez kišobrana, u papučama, 200m udaljeni od najbliže autobuske stanice, nadstešnice, parkinga...
Prestaje onog trenutka kada, već mokri do gole kože, srećete prijatelja sa kišobranom.
Elementarna nepogoda za sve osim za ulične prodavce kišobrana, za koje kiša predstavlja elementarnu pogodu.
Posao im procveta sa prvim kapima kiše, a u tom momentu cene kišobrana sa početne cene od 100 dinara vrtoglavo rastu pa prolaznici kako ne bi pokisli izdvajaju i do 500 dinara za ovaj artikal uvezen iz Rumunije.
Dok si igrao basket sa ortacima, kiša ti je bila najveći neprijatelj, sada kada sediš za kompom, najbolji ti je prijatelj.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.