U Srbiji kiša je očigledno treći po redu najveći neprijatelj (posle promaje i hladnog betona) naših naroda i narodnosti. Čim padne malo kiše čitava zemlja se nađe na rubu apokalipse. Odmah nastaju gužve u saobraćaju, nestanci struje, ne rade telefoni, kablovska televizija, internet, poveća se broj saobraćajnih nesreća, ne rade prodavnice, otkazuju se koncerti i predstave, naša fudbalska reprezentacija gubi utakmicu od Tadžikistana, Turkmenistana, Čada...
Protiv Srbije ne treba ratovati konvencionalnim naoružanjem. Veštačkom kontrolom vremena samo treba praviti kišne oblake na nebu iznad nas. Posle 100 dana garantovana kapitulacija...
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Slažem se 10000%. +
...+, aли не слажем се у потпуности...
Мислим, кад смо то изгубили од Чада??? :)
To je samo primer "jakih" reprezentacija.
A sneg u januaru?
Da, da, sneg u sred zime, vrućina i suša u sred leta, magla u novembru, i tako... :)