
Меланхолична дечја песмица коју би нам наставница пуштала на часовима музичког у основној. Истовремено пружа осећај сете, али и сигурности, јер су малишан и сестра заједно, заклоњени од невремена.
Киша пада трава расте гора зелени (2 пута)
У тој гори расте дрво танко високо (2 пута)
Под њим седи моја сеја а ја поред ње (2 пута)...
Наравно да се данас појавило штошта наркоманских варијација на тему, попут: "Киша пада, трава расте, дуваћемо кад порасте".
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ja je sušim,pa je pušim :D
ма ова оригинална верзија, кад се сетим, има неки "noir" призвук, неки болесни mol... терају децу да певају то а после кажу "свако 3. дете у Србији пати од неког ооблика депресије"...
Place mi se od ove nazov pesme :D
kiša pada, trava raste, mi je sušimo, pa je pušimo...:D
Ova pesma je sećanje na drevni boravak u Indiji, jer to drvo je bambus.