Falusni apsolutizam ili falusokratija. Oblik vladavine koji podrazumeva isključivu i apsolutističku vladavinu u kojoj odluke o delovanju pojedinca samoinicijativno donosi...pa, kita.
- Zašto prilazim ovoj devojci? Ispred sebe vidim poluljudsku kreaturu sa žigovima od noćnih klubova po rukama, plastičnim očima i srcem od poliestera. Ne mogu. Idem kući. Idem na Vukajliju da definišem tebe, dosadnu kitu.
Kita: Možeš i hoćeš. Kreni. Odmah.- O, zašto, kito, ZAŠTO pričam sa njom? Pokušava da filozofski diskutuje o Zdravku Šotri, sluša Rebelde i obučena je u drečavo narandžasto sa animal printom!
Kita: Mnogo pitaš. Smej se, klimaj glavom i povremeno promrmljaj “Kako osvežavajući pogled na temu”.- Ali vidim da je uobraženo derište sa sve tripom “Prošla sam sve u životu” na leđima.
O, melodija zvona joj je Đurđevdan, kakva divota!
Ne, ne, ne...nemoj čačkati nos...O, fuck!
Nemoj da opet prolazimo kroz ovo. Pusti me da idem kući.
Kita: Ćuti tu i radi. Još malo, pa preuzimam.- Zašto je ljubim? I zašto je kisela? Za utrošeno vreme sam mogao uveliko biti na Vukajliji...I pogledaj kako hoda na štiklama!
Kita: Šta ti nije jasno u “Niko te ništa ne pita”? Sad me izvini, imam posla.- Sledeći put neću ni izaći...
Kita: Misliš?
