Spravica u parku koja je savršena metafora života.
Čas si gore-čas si dole, čas padneš na dupe, čas neko debeli sedne da se klacka s tobom pa nikako da te pusti da siđeš i da bar jednom pretegneš.
A taman kad je najlepše i kad naspram tebe sedne jedna slatka devojčica, mamina neumoljiva ruka te odvuče...
Негде у земљи снова · 4. jan 2010.
Sjajno...
:))) +!
cekaj...devojcica...
odakle ti ovako dobro znas kako to izgleda iz ugla muskarca?
:)
(valjda je to muskarcev ugao gledanja, sta znam...)
Za sada najbolje u 2010. +++
Jeste, to je muškarčev ugao gledanja. :-) (dečakov). Pa ne znam, ali ja sam jednom bila ta devojčica i volela sam da mislim da sam mu bila simpatična i da mu je bilo krivo što mora da ide kući. Ovo je autoutešna definicija. ;-)
znas sta... komentar ti je podjednako dobar kao i definicija :)
izvini sto sam ista posumnjao.
O da ti sve jebem.
Prijavi se da bi komentarisao.
