vrlo specifična prostorija poseduje miks osobina dva totalno različita objekta.odnosno ima Svetost kao Crkva i dnevnu potrebu kao wc..

raj za dusu pakao za dzep!

Mesto gde čovek može zaraditi ogromne pare. Pod uslovom da je vlasnik iste.

Zamena za njive,radnje ili bilo koji posao.Više nikoga nije briga da li je godina rodna ili ne ali ako u Obali slonovače ne igra Abeedei Hokkaunaaur to je za čist X,čak su i babe naučile sastave druge škotske lige.A i krave su nam podbacile nema ni telci a ni mleko,jer svi bikovi i volovi ne gledaju krave nego se klade!

Porez na budale

Da nije njih, pojedinci ne bi ufatili olovku u ruke, a kamo li napisali nešto.

Mjesto dje se baca tiket.

Место где човек изгуби паре,живце и драге особе.

Eminentni lokal u Srbiji koji je posjećeniji od svih muzeja i pozorišta zajedno. mejsto gdje se okupljaju svi slojevi stanovništva uzrasta od sedam do sedamdeset sedam.

Isto što i žena. Sve mi pare uze.

Najveće zlo savremenog društva..Budi u nama sve najbolje i najgore,ali mnogo manje onog najboljeg!...Igre na sreću inače cvetaju najviše u zemljama koje su u kurcu,pa je tako kod nas ova pojava poznata... Čovekov trip da će dobiti počinje da prerasta iz onog "mogućeg" dobitka u sliku u kojoj "izabrani" troši svoj kladioničarski novac na sve što mu u je u tom trenutku potrebno i nepotrebno... pošto je kroz tu viziju i sliku u njegovoj glavi već prošlo sve što mu je potrebno i nepotrebno,pošto se već najebao kurvi,najeo jagnjetine,napio neke rakiještine,proveo kao nikad sa tim parama,tada pravda dolazi po svoje...Kladioničaru najčešće novac izmiče u poslednjem trenutku i to je ključni trenutak!

jedno od mesta gde ljudsko bice pokazuje svoju osnovnu osobinu:da je lenj i dokon

Извор српских прихода од 1389, када је настала прва клаџа на свету. Неписани извори говоре да је Марко Краљевић куцао тикете, те је стога закаснио на шорку. Јевропом се проширила дојава да нас Турци добијају, те се сјатила сва властела да одигра на Турке. Наравно домишљати Срби нису блокирали дојаву него су истрчали на терен као да се ништа не дешава. Европљани хтедоше и ту да нам доскоче, па кренуше да масовно уплаћују на Србе. Али нису Срби веверице. Досетили су се да одиграју на Х, који наравно нико није одиграо, те је стога сва уплата остала у клаџи, тј у Српској ризници.

Поред лива, кладионица је једина ствар која тера мушку популацију на трчање. Јер се за женама и превозом, јелте, не трчи.

Mesto lažne nade. Krenemo u kladžu ispunjeni optimizmom da je danas "taj dan", već vidimo sebe kako prebrojavamo pare, razmišljamo šta ćemo sa njima da uradimo, kad eto, posle dan dva, tuga, nemoć, ljutnja, ali čim izađe nova lista opet pohrlimo tamo. Radnja se neprestano ponavlja.

mesto gde najveci broj ljudi GUBI novac. suocen s tom cinjenicom, izbegavam kladionice iako je to nekad nemoguce. dok god ste na pozitivnoj nuli nije nista strasno, i naravno dok igrate samo iz ciste zabave... kada predjete tu granicu, najbolje je da odmah pokusate da malo duzi vremenski period izbegavate kladionicu...

Banka koja kroz igru ostavlja svoje klijente u minusu.

Jedno od retkih mesta u gradu koje u svako doba dana moze da vam usitni novcanicu od 5000 RSD.

Оно што је за нас Србе некад била кафана, данас је кладионица. Због недостатка праве кафане, топле атмосфере и једнакости у истој, људи су се преселили тамо где су сви исти, у кладионицу. Тамо где је професор једнак са комуналцем, заједно за истим столом врше анализу меча Албасете - Нумансија, где доктор размењује фиксеве са малолетником који успешно глуми старију особу, где локални кримос пандуру објашњава шта је то ki1V pp1, тамо где се знање свакога цени, ма колико се у датој ситуацији препирао са неким и говорио му да је незналица, његов фикс ћеш добро размотрити и испратити.Ако је са почетка једина тема у кладионицама био спорт, то више није случај, нимало. Управо се тај дух кафане преместио у кладионицу, свака кладионица има неколико локалаца који не излазе из ње, као некада из кафане, свака има свог локалног галамџију, два-три лика који сваки дан нападају (мувају) радницу као Хуни Капију народа, баш као некада конобарицу. Теорија завере, политика, геополитика, ловачке, швалерске приче, гљиве, змије отровнице само су неке од тема, баш као у... Праве кафане су заменили, бар су покушали, фенси локали, популарни кафићи, где кад викнете "кафа", не добијете текућину у шољици са плавом пругом по рубу, него списак дужи од Хамурабијевог законика, па ви изаберите, млеко, пена, шлаг, ирска, дуга, кратка... Кад тражите комплет (вињак+кафа) зову полицију, где је зидарац исчезао крајем 2008., где су сви префињени.
Зато су се просте душе, преселиле тамо где припадају, популарна клаџа поред свих ужитака, преноса Мексичке друге лиге, нуди и зидарца по цени од 80-90 кинти. Руку на срце и данас постоје праве кафане, али оне се данас често срећу као планине у Војводини.

A.K.A. Kladža. Institucija u koju ulazimo češće nego u crkvu, a u pojedinim slučajevima češće nego u rođenu kuću. Po mnogim tvrdnjama mnogo je baksuzna i kriva za sve naše životne neuspehe. Navodno da nije nje 90% Srba bi bili milioneri. Izaziva veliku zavisnost i ima takozvani ‚‚bumerang‚‚ efekat (jednostavno se moraš vratiti u nju) Često je pominjemo u svojim obraćanjima bogu.