Nivo iznad mljackanja. Svima se desi da pričaju dok jedu, pogotovo ako je neka bitna ili smešna tema. Eventualno se zagrcneš pa i udaviš ali to je daleko podnošljivije nego klaptanje.
Ručak kod druga, maj, godina 2010.
"I tako ti ja (klapt klapt klapt) uzmem loptu brate i pogodim ga u gla(junački podrig)vu, i HAHAHAHA ON PADNE NA GOVNO PORED AUT LINIJE HAHAHAHA! (mljac klapt mljac) Šta ti je što ne jedeš, nisi valjda gadljiv kad neko spomene govno?"
- I da sam bio gadljiv prošlo bi me.
"HAHAHA mene si naš'o (blaaargh)."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
dobra defka...+
i zanimljiv izraz, koristim od sada (zaboravih da napomenem u prvom komentaru)
Samo oni koji su bili izloženi pravom klaptanju su svesni šta je to klaptanje. Nikom se ne dogodilo. :D