Drevna igra nekada popularna među mlađom decom uglavnom muškog pola. (Svaka čast Radmili koja je igrala kao profesionalac, nikad joj neću oprostiti što mi je ofuljila onog porculanca.)
Igra se sastojala iz toga što neko patikom napravi rupčagu u blatu ili zemlji (tad je bilo i zemlje, ne samo suvi beton), nacrta se kvadrat i uglavnom svi frljaju svoje teško zarađene ili osvojene klikere prema rupi.
Naravno uz ogromnu dreku.
Uz to je išao i posebni "klikeraški" sleng.
(Današnja deca ne bi umela da igraju klikera bez džojstika.)
Nije rupa nego rolja.
- Nema iz kiša u kiš!
- Nema tuša pre rupe!
- Jel igramu u fulje il' igramo u šale?
bilo je tusha pre rupe
"imam te za tusha" je bio izraz
a nema menjke u okisu ste zaboravili :)
ima i naftalinac, dzomba, onaj beli od keramike ne mogu sad da se setim kako se zove,nema djidanja i ne primam sliv. fantasticna igra steta sto kod nas izumire!!!!!!
Joj da đidanje!!! Moj omiljeni izraz!!! (i danas ga koristim). Otišla memorija totalno.
dajte još ljudi, dajte!
Ajde ko se čega seća...
mi smo one bele zvali porculaner,heh kad se setim,a meni dzepovi puni onih dzomba,pa kad me neko ofulja,ja ga sa dzobmom u glavu a otac sa kaisom preko ledja...jesam i zbog klikera dobio batina,hjoj samo kad se setim,hvala ti sto si me podsetio na te dane...eh
postojali su dobri i losi okishi. njihov kvalitet se odredjivao na osnovu kvaliteta rupe, koja se inace pravi tako sto u mekanu zemlju nabijes dzombu pa je prosiris tako sto petu zabodes u tu rupu i okreces se oko nje :)
siroke rupe su se zvali serpe!
i mogu da se kladim da ste svi u kraju imali nekog matorca koji na najcudniji nacin drzi kliker, ali ne masi :)
Ne primam kvrc! Pik nema cistine ili ako je ima onda mora biti dubli razmak, nema djidanja, i mnogo drugih izraza koje sam na zalost zaboravio.
U svojoj klikeraskoj karijeri ne verujem da sam kupio ni 10 klikera, a nisam ih ni krao.
Sve posteno zaradjeno na bojnom klikeraskom polju.
Mesecara sam ganjao nepune dve godine, a dosta je njih htelo da mi utrampi naftasa.
Najvece klikere smo zvali "bambula", a posebna prednost je bila da bacas poslednji pa smo se drali "ja sam sleki!", a onaj srecnik iza nas "Ja sam pre-sleki!"
Naletio sam na svoju zbirku klikera, pa skoknuh na Vuku da se podsjetim. Ni ja ih nisam kupovao već sam započeo od jednog koji mi je posudio prijatelj, a broj je kasnije premašio čak i tristo. Igrali smo se non-stop. Kasnije sam zapao u lošu seriju pa se broj spustio ispod sto, sreća za mene da smo to tad i prestali igrati, ko zna bi li mi ostao ijedan. :) I da, mi smo velike zvali "bombaši", a koliko se sjećam, ako ubaciš svoj kliker u rošu (mi smo je tako zvali), siguran si taj potez, odnosno ne može te niko pogoditi dok si u roši. :)
Eh, bilo je to super. :D
Ја још имам неке од својих кликера ,али..клинце то данас не интуересује ич.Само буље у телефоне.
- Tus od muda!
- Dva staklenca za mermerac!
...
Bravo!