U neka prošla vremena je onaj koji je imao konja bio bogat čovek, a oni malo manje bogati imali su lošije konje za koje je bio rasprostranjen naziv kljuse.
Pošto boljeg konja nisu imali uzdali su se u to da i to kljuse može da im završi neke teške seljačke poslove.
Taj naziv je dobrodošao stvaraocima izreka (inače pretečama Vukajlijaša) da sastave čak i danas popularnu narodnu izreku koja nas uči u koga se treba uzdati u nevolji.
U se i u svoje kljuse.
Zubna proteza.
Ljubavi, je l' ti lepo?
- 'Aj skini te kljuse, 'leba ti, osakati me! Nisu me obrezali po rođenju, ne moraš ni ti sad...
