U neka prošla vremena je onaj koji je imao konja bio bogat čovek, a oni malo manje bogati imali su lošije konje za koje je bio rasprostranjen naziv kljuse.
Pošto boljeg konja nisu imali uzdali su se u to da i to kljuse može da im završi neke teške seljačke poslove.
Taj naziv je dobrodošao stvaraocima izreka (inače pretečama Vukajlijaša) da sastave čak i danas popularnu narodnu izreku koja nas uči u koga se treba uzdati u nevolji.
U se i u svoje kljuse.
Zubna proteza.
Ljubavi, je l' ti lepo?
- 'Aj skini te kljuse, 'leba ti, osakati me! Nisu me obrezali po rođenju, ne moraš ni ti sad...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.