Mesto gde si visio u detinjstvu. Uglavnom neko staro zabačeno mesto sa klupicom gde je pola tvog života ostalo. Tu si prvi put poljubio Milicu iz ulice, prvi put probao cigaru sa društvom, sve u tripu da neko ne naiđe. Na tom mestu si provodio više vremena nego u školi i kući zajedno.
Tu su sklopljena drugarstva koja ostaju za ceo život, prve ljubavi, mnoge dobre stvari.
I onda odjednom, PUF. To mesto je iza vas. Nekako zaboravljeno.
Svi su odrasli. Otišli na svoje strane. Oženili se, otišli preko.
A ti si idalje tu. I čisto ponekad svratiš do tog mesta, i sve ti prođe kroz glavu. Svega se setiš i jebiga nekako se rastužiš. Tek tada vidiš kako je lepo bilo kad si bio dete.
Dao sam minus, jer je bilo ovih sentimetn defki na detinjstvo fazon milijardu, a ova nije donela ništa novo. Napiši ti opet, ali dajem plus tek ako bude u rangu ili nadmaši ovo.