Место где си висио у детињству. Углавном неко старо забачено место са клупицом где је пола твог живота остало. Ту си први пут пољубио Милицу из улице, први пут пробао цигару са друштвом, све у трипу да неко не наиђе. На том месту си проводио више времена него у школи и кући заједно.
Ту су склопљена другарства која остају за цео живот, прве љубави, многе добре ствари.
И онда одједном, ПУФ. То место је иза вас. Некако заборављено.
Сви су одрасли. Отишли на своје стране. Оженили се, отишли преко.
А ти си идаље ту. И чисто понекад свратиш до тог места, и све ти прође кроз главу. Свега се сетиш и јебига некако се растужиш. Тек тада видиш како је лепо било кад си био дете.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Dao sam minus, jer je bilo ovih sentimetn defki na detinjstvo fazon milijardu, a ova nije donela ništa novo. Napiši ti opet, ali dajem plus tek ako bude u rangu ili nadmaši ovo.