Tradicionalna destinacija svih onih što su s vremena na vreme bežali sa časova. "Klupa u parku" obično se birala po konfiguraciji terena, odnosno, morala je da bude dobro skrivena od neželjenih pogleda prolaznika (to su mogli biti i roditelji koji se vraćaju sa posla). Nadalje, poželjno je bilo da ima i naslon za leđa. Na tom naslonu se sedelo, urezivala su se srca i inicijali simpatije. Oni koji su sedili na naslonu obično su i pušili. "Klupa u parku" imala je svoje naročito značenje u večernjim satima, kada su se na istoj izmjenjivali i prvi poljupci.
