...I tako je sva prašina ovog sveta našla svoj dom!
Hrpe uvezanih listova koje u prosecnoj srpskoj porodici sluze za odlaganje racuna, vazecih para, nevazecih para, ruznih fotografija i razlicitih dokumenata.
-Khm, imas komplet Perl Bak, mogu uzmem nesto?
-Sta? A to? Vidi stvarno! Mozes, cek samo da izvadim racun za struju.
Eto idem ja na sajam knjiga sad u sredu, i iz Panceva kombijem pa posle 23-ojkom do sajmishta, i eto tako tu izadjem ja iz kombija i tu neki cigan prodaje neke bajke, al' sve knjige nabacane jedna preko druge, neke i po trotoaru, i uzmem ja neke 2 knjige, pitam ga, poshto to dodje, a kaze on meni: "Decko, mi to prodajemo na kilo!", izmerio mi 500 grama i dao..
Cene knjiga se odredjuju sasvim novim vrednosnim sistemom...
Neki ih lakše i radije nose na grbači nego u glavi.
Predmeti određenog formata i težine, koje stoje na policama, ukrašavaju sobu i prividno pokazuju koliko čitate i bavite se istim. Odlične stvari i za ubijanje insekata po sobi.
Sleng za veću količinu novca, najvjerovatnije nastao sbog sličnosti svežnjeva novčanica sa pomenutim pojmom. Pogodan za ugovaranje dilova telefonskim putem.
- Alo?
- Pričaj!
- 200 komada.
- Može. Spremi knjige, zovem te za sat-dva.
- Ej, a imam da ti vratim i onu knjigu od prošli put.
- Ček' ček'... Koja ono bješe?
- Ona od 100 strana.
- Odlično! Ponesi sve, pa se vidimo.- Je li, mangupe, s kim ti to razgovaraš?
- S drugom sa fakulteta, ćale. Treba neke knjige da pokupim.
- Ako, blago meni, ako. Samo uči, sinko moj. Jel čuješ, Stanojka? Samo knjige, knjige, knjige... Ti si izgleda rodila budućeg naučnika, ljubi ga majka!
- Hemičara, ćale, hemičara. A kad završim, ko zna, možda i do ministra finansija doguram!
Izgovor za trošenje para.
Ćale, daj koju kintu, moram da kopiram jednu knjigu.
-Nešto mi puno čitaš u zadnje vrijeme...
