Knjiga- Pljuvačina

Novi nivo prozivki između javnih ličnosti. Nekad su se prepucavali preko tabloida ili u emisijama, a danas se najodvažnij, odnosno oni koji MISLE da su za to kompetentni, odlučuju na pisanje čitavih knjiga sa jedinstvenom poentom da isprozivaju sve one koji su im stali na žulj.
U početku se činilo da će se ovom posebnom granom književnosti baviti samo žene, međutim,i nekim muškarcima je ponestalo ponosa.
Tema knjige je uvek nešto drugo što nema očigledne veze sa žrtvom knjige. Najčešće su to devedesete, rat, bombardovanje, korupcija, kako je teško baviti se javnim poslom, autobiografija profesionalnih udavača(koje ne odustaju od ubeđivanja naroda da imaju karijeru), ali se suština nekako uvek svede na pljuvačinu osobe zbog koje je knjiga i pisana.
Ako autor/ka korisiti pseudonime to označava da ima još malo, malkice dostojanstva i sramote, a oni koji su prešli na prava imena, rekli su zbogom saopoštovanju.
Žanrovski se razlikuju knjige koje se bave pljuvačinom jedne osobe i one koje pljuju više osoba, po principu-jednim udarcem, šest folkerki.
Takođe se razlikuju one koje se bave estradom od onih koje se bave politikom (te su kao ozbiljnije i imaju neki viši cilj).
Ono što se ne razlikuje to je ponos sa kojim autor ozareno predstavlja svoje novo delo, a novinari ga zapitkuju da li se plaši reakcije te neke osobe, na šta on/a ponosno odgovara: "Ne! Zato što sam ja samo iskren/a!"