Пре 9-10 година држава је била у тешком економском стању и није могао свако своме детету да приушти лопту. Међутим, ко је имао лопту прво и основно правило је да ОН НЕ СМЕ ДА ЛАДИ. Поред тога он је могао: да одређује да ли ће да се игра фудбал, викторије, 10-9, 25-5 итд, ако његова екипа губи да прекине игру и узме лопту, да забрани односно дозволи некоме да игра, да изабере јачу екипу итд.
Власник лопте: Мишо, Лука, Боки, Жељко ви играте самном остали у другој екипи ти Микице не можеш да играш.
Микица: А ШТО ЈА НЕ МОГУ, ОЋЕШ ТИ ДА МИ ЗАБРАНИШ???
Власник лопте: Па моја је лопта
(Микица заћути погне главу и оде на оближњи зидић да се дружи са девојчицама)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
:))))))) Uvek bilo i bice....
+
slicno..http://vukajlija.com/bolest-jedne-lopte....al svakako plus
pardon... http://vukajlija.com/bolest-jedne-lopte