Ko (kuj) te jebe i za šta!

Село негде у Србији. Миле је пољопривредник, а Раде врши откуп пољопривредних производа.

Раде: ''О, Миле 'де си бре?!

Миле: ''Еве ме, ту на. Манда' се по њиве цео дан па ето, дођо' до тебе да видим 'е л' ће ми платите за онај кукуруз што вам дадо' прошле године. Још ми нисте платили. Па сам ви дао оне 3 јунице за бам-бадава, још ми ни за њи' нисте ништа платили. Засадио сам 10 'ектара жито, изгледа ће роди ове године, ал' ми требају паре за нафту за трактор и за комбајн, па зато дођо', а и за остале паре што сте ми дужни да видим шта ћемо.

Раде: ''У, бре, Миле, кућо стара! Па није ваљда дотле дошло да немаш ништа? Па знаш и сам да нису још стигле паре, све живо касни, не могу ништа да наплатим. Радимо, радимо, главе не дижемо од посла. Мома и ја јурцамо на сто страна сваки дан. Да нема нас не би имали ником ништа да продате. Него, кад већ рече та 10 хектара жита... Кад га овршеш, ја ћу да га откупим од тебе. Тад ће ваљда да буду паре. Само ти спреми жито.

Миле: ''А, бре, Раде, немо' да ме зајебаваш ту на! Сти блесав? Нисам ти ја од јучер! Па дош'о сам за паре за нафту. Са шта да ти довучем жито, са шта да га овршем, ако немам нафту за трактор и комбајн?! Па треба и ја 'леба да је'м. Имам и ја децу, немаш и' само ти. Ти и ови твоји 'ајдуци узимате од нас сељаци све: и жито, и кукуруз, и стоку, и воће, и поврће, и 'рану за стоку, и све живо! Кад треба нешто да се да, кад ви треба нека помоћ, први ти и Мома трчите код мен' да ви помогнем. Колико сам вас пута угостио код себе к'о браћу рођену, никад нисте отишли од мен' непочашћени. Кол'ко сам ви пута помог'о око куће, а да нисам ни динар тражио. Испоштовао сам вас ки најрођенији, а ти сад тако. Годину дана ме зајебавате обојица. Кад мен' нешто хитно, кад мен' гори под ноге, онда нема. Сам', бре, трпате за себе, живите ки цареви, а ти, Миле: ћути, ради к'о коњ и трпи! Куј те јебе и за шта! Е, еве ви курац мој! Не' сад да добијете ништа док ми не платите оно од ономад!''

Раде:'' А је л' тако, Миле!''

Миле: ''Е, тако!''