Teška, teška pička od osobe, nikakav drugar, sa kim god da se druži je višak, možda je nekad i bio dobar, ali sad se ili promenio ili mu je prekasno pala maska. Svuda je višak, ni rođena mama ga ne trpi, al opet moraš da ga zoveš kad te svi ispale za bleju, iako će da ti bude žešći smor sa njim, ipak je on uvek tu ma kakav bio. Tako i ladna krofna. Dok je vruća pa je i super za has. Možeš da staviš šta oš iz frižidera na krofnu, da namažeš i da ti bude kul, ukusno. Al onda kad se olade, nisu ni za šta, bukvalno. Ne jedu ti se, skloniš negde sa strane, a jedeš ih opet samo kad nema ništa drugo za has. Na kraju se vratiš na masnu krofnu, onako splasnutu i izbledelu, misliš kako ćeš da se najedeš al džaba kad posle prvog zalogaja vratiš sve u tanjir.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.