Kada se nađete u nebranom grožđu, na samom dnu. Kada vam ništa ne ide od ruke, i kada se maleri ređaju jedan za drugim. Obično se u tim momentima dobro zamislite, i preispitujete sami sebe gde ste pogrešili.
Stanje koje oduzima samopouzdanje i od najvećeg skeptika pravi sujevernu osobu. Na kraju, u potpunoj izbezumljenosti počinješ da se smeješ (od muke) i konstatuješ: ko me kleo, nije dangubio.
Petak. Nije 13-ti, nije crveno slovo, a nije ni tamno crno.
08:00 Otvaram radnju, ulazi oficijelni licencirani seoski baksuz i traži nešto što nema nigde, ujedno gunđa zbog nezadovoljstva
09:00 Zvoni telefon, pitaju kad će uplata
09:01 Ulazi poštar, nosi gomilu računa(voda,struja,telefon,infostan....)
09:05 Javljaju iz banke da ti je blokiran račun
09:15 Zoveš klijente za pare, svima ugašen mobilni
10:00 Automehaničar ti javlja da će ipak morati generalna da se radi za kola
12:00 Konstatuješ da ti sutra ističe registracija
13:00 Izlaziš na plac da odradiš nešto i zgaziš na ekser
13:05 Prilikom previjanja, da zasečeš zavoj, omašiš i isečeš prst
17:00 Zatvaraš radnju onako sav u zavojima i izbezumljen, a na kapiju ti dolazi kombi pun robe koji moraš da istovariš
20:00 Napokon stižeš kući i zatičeš zajapurenu ženu i komšiju kako ti se smeškaju
20:01 RATATATATATATAATATATATAT
Posle ovakvog dana, nije čudo što napravite saobraćajni kolaps na Gazeli, pokušavajući da rešite problem skokom u Savu.
