Ogroman, često bez kraja. Omiljeno mesto svih transakcija od po sat vremena čekanja uz redovnu meditaciju. Prilika da čujemo sve dogodovštine lokalnih penzionera, odmerimo par dekoltiranih milfara, pročitamo sve reklame, propustimo po koju ženu sa detetom, proćaskamo sa Mićom Tetejcem da bi na kraju jedva platili pišljive račune...
Koristimo ga onda kad sagovorniku želimo da zavrnemo verbalnu slavinu prosipanja svakojakog đubreta svakodnevice, dosadnom tipu koji ne zna da umukne.
-Pao kec brate, jaooo kad se nisam šlogirao, znači 10 soma jbnih puko na te Turke, prodane duše jedne, pazi kad sam znao, evo vode u nameštanjima, aj brate da sam sam odigrao, nego me ubeđuje Džoni da uplatim dojavu, znaš kao, ajde, vidim njemu ide, nešto tu ima, ček reko da pustim jedan sms od soma, puu bre mogao sam bureka da jedem 3 dana i da mi pretekne za jogurt, kapiraš...
-Brate Cole, znači dosadan si kao red u pošti, jbt sto puta ti pričam da igram jbn NBA ali ti čekaš penziju ili šta?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.