
Сликовит израз који описује психофизичко стање одређене персоне на измаку снаге. Обично их карактерише подбуло лице, подочњаци, крваве очи, благо телећи осмех и рашчупана коса. Зна се да је роса најсвежија у цик зоре а у подне ако још и постоји је свежа попут Матијевићевог паризера. Обично су то браћа напаћена конобари, шофери, бећари, коцкари, певачи и никад прежаљени синови који се враћају из треће смене.
Седи екипа око поднева, карта се у башти кафића и чека још једног члана екипе.
Долази брат напаћени са неког афтера после бурне ноћи на дестилатима и хемијама. Сав раздрљен, подбуо..
-Диви га Микица ала је отекао ко бећарски к..ац
+Хаха ау Микеланђело ала си свеж к'о роса у подне, седи да бацимо мексиканера.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.