Zadnji gutljaj pičkoperine, mlako pivo. Smola koja ostane na dnu flaše, a čine je žvale svih prisutnih koji su lizali flajku. Da bi eksirao to, moraš da budeš udaren u glavu, jer postoji mogućnost da ti posle par dana iz stomaka izleti osmi putnik sa grbom Apatinske pivare. Hrabrost onih koji ovo iskape može da se poredi sa vožnjom niz žilet dok kočiš jajima.
-Ustaj mrcino, dolaze nam gosti a nemamo kap cuge u stanu.
-Vrište mi jaja, ionako idem na slavu za sat vremena.
-Kakva bre slava, jel si rekao da ćeš da napraviš ručak dok ja sredim gajbu?
-Pozvala me bicuri kod njenih na slavu.
-Ne brabonjaj, zadnji put si imao ribu kad je Mandela bio u popravnom domu.
-Otpišaj bre, neću ja da ti izigravam kućnu pomoćnicu. Uostalom imaš onu krmaču što je pretekla od žurke. Idem da je otvorim...*
-Burazeru izgleda da je provrištala, moraćeš da otvoriš onaj ćaletov Čivas.
-Otvoriću ja tebi glavu, daj vamo tu flašu. Pu, pa ovo ko sa donje pipe! Evo ti dva soma, kupi pivo i neke sokove.
-Fala bato, taman mi je zafalilo za poklon.
-Pičko!
