Када смо се као деца играли жмурке, увек би се нашао неки "паметан" друг који стоји иза онога ко жмури, па чим овај заврши са бројањем, "пијавица" се са тријумфалним изразом лица "запљуне". Зато су деца развила овај одбрамбени механизам из наслова.
Али... Пијавице се не предају лако.
Сетили су се да стану поред оног који жмури или да чучну поред њега, па после говоре: "Нисам био иза тебе, био сам поред/испод!"
Зато је свакки иоле озбиљан играч, поштовао следећу процедуру:
- 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100! Ко се крије иза мене, испод мене, поред мене, око мене (за сваки случај), три пута жмури! Крећем!
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
A iznad mene?To si zaboravio :)
Ко се крије иза мене,ружна му мама а плус жмури још дваес пута уместо мене :)
Пу зека из далека! :) Јеботе, колико сам био безбрижан тад... Болео ме курац, чак и за бомбардовање, радовали смо се што не морамо у школу. :)
Nažalost, retko ko se sad i igra žmurke, sad su svi na face-u... :S
а најјаче кад као случајно жмури другарица која ти се свиђа па ти ако случајно иза ње стојиш па као случајно кад се она окрене,случајно се додирну твоје и њене усне...ехх..
па онда она почне пљувати ко да је жабу пољубила ;)
Mi smo jedva cekali da neko broji naglas do 200,pa kad kaze "dvesta",mi iz neke mracuge se proderemo "pojedes govno s mesta" hahaha
Simpatično, skroz. Sviđaju mi se definicije o starim (i zaboravljenim) igrama.
mi smo uglavnom žmurili na vratima jedne barake, i jako brzo se provalilo to za ,,iznad'' jer smo se pentrali na nju da se zapljunemo.