
Најјачи аргумент и често последње уточиште у свакаквим расправама, коришћен на васколиким интернетима овога света. Обожавају га особе које на дотичном сајту/форуму обитавају још од времена када се Бил Гејтс мућкао у ћалетовим мудима или су просто убеђени да су толико кул што им је сасвим довољно да једино своје аргументе и мишљења сматрају за ваљане, без обзира колико небулозни били. Јер они су истакнути чланови те интернет заједнице, ликови без којих ништа не би било исто, а ти само небитан пиксел који нема шта да мисли, већ само да се слаже са њиховим мудрословијама. Еквивалент подједнако гадном "мого би ти нешто да јебеш" гашењу такође јако популарном у нолајферским круговима.
-Овдесамодшесетседме: И хехе кажем ја Силвију да је малолетна а он каже да сам глуп хехе и онда дођу Марта Келер и Џон Малкович и донесу три киле кокса и спида.
-Рандомчлан: Јесте, а онда дође Џингис Кан и почне да пева "Џули" ... Оће то.
-Овдесамодшесетседме: Ало, шта кењаш ти бре овде?! Ко си ти уопште?!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.