Ovu frazu govore starije osobe (Dede i Babetine) u autobusu, prilikom kuliranja njihovog mučeničkog stajanja koje traje čak 5 minuta. Obično su to osobe koje trče brzinom svetlosti do autobusa bez ikakvih problema, i napušavaju omladince koji sede u autobusu, sa izgovorom da nema mesta za sedenje. U stanju su da se popičkaju sa vama zato što sedite, pri čemu autobus ima još minimum 5 mesta za sedenje, samo što ste vi zauzeli njihovo omiljeno mesto, jedno i jedino koje oni mogu da prihvate. Pri tome, ti ljudi nisu uglavnom matori, nego samo tako pokušavaju da liče.
Sedim u autobusu, slušam muziku. Gledam kroz prozor, deda dotrčava u autobus. Ulazi pre ljudi koji su hteli da izađu i ugleda svoje sedište. Ali nešto nije u redu, ja sedim tu. Dosta ljudi izašlo, malo ljudi ušlo, sedišta koliko hoćeš...
Prilazi deda,ja ne obraćam pažnju, misli su na drugoj planeti. Bacim slučajno pogled, dekuta ubija pogledom i kreće neku priču, ja skidam slušalice.
Ja : Izvolite, jel vam treba pomoć?
Deda : Ne treba mi pomoć! Eh ta omladina, samo sedi i neće da se pomeri sa mesta, a stari čika čeka da se neko od vas huligana smiluje i ustupi sedište!
Ja : Gospodine, autobus je polu pun, imate sedište iza vas, koje nije popunjeno.
Deda : NEMOJ TI MENI DA SE INATIŠ, KO TE JE VASPITAO?! NEMOJ SADA UŠI DA TI IZVUČEM!
Ja : Ali imate sed...
Deda : Ne, nemoj da se raspravljaš sa mnom! Kako te nije sramota vandalu jedan! Ko su ti mama i tata?
Ja : Ostanem bez opcija, bezobrazno ustanem sa mesta i krenem da sednem na drugo sedište,ali međutim...
Deda : Ne nemoj sada da ustaješ, sedi tu i odmaraj, koga briga za mene?
Ja, to iskuliram i sednem prekoputa na slobodno sedište.
Deda sedne,sav nadrndan,ali ipak zadovoljan jer je uspeo da otera mladog huligana sa sedišta.
Prošlo 2 minuta, deda ustaje i silazi iz autobusa.
