Ko te je vaspitao?

Седим у аутобусу, слушам музику. Гледам кроз прозор, деда дотрчава у аутобус. Улази пре људи који су хтели да изађу и угледа своје седиште. Али нешто није у реду, ја седим ту. Доста људи изашло, мало људи ушло, седишта колико хоћеш...
Прилази деда,ја не обраћам пажњу, мисли су на другој планети. Бацим случајно поглед, декута убија погледом и креће неку причу, ја скидам слушалице.
Ја : Изволите, јел вам треба помоћ?
Деда : Не треба ми помоћ! Ех та омладина, само седи и неће да се помери са места, а стари чика чека да се неко од вас хулигана смилује и уступи седиште!
Ја : Господине, аутобус је полу пун, имате седиште иза вас, које није попуњено.
Деда : НЕМОЈ ТИ МЕНИ ДА СЕ ИНАТИШ, КО ТЕ ЈЕ ВАСПИТАО?! НЕМОЈ САДА УШИ ДА ТИ ИЗВУЧЕМ!
Ја : Али имате сед...
Деда : Не, немој да се расправљаш са мном! Како те није срамота вандалу један! Ко су ти мама и тата?
Ја : Останем без опција, безобразно устанем са места и кренем да седнем на друго седиште,али међутим...
Деда : Не немој сада да устајеш, седи ту и одмарај, кога брига за мене?
Ја, то искулирам и седнем прекопута на слободно седиште.
Деда седне,сав надрндан,али ипак задовољан јер је успео да отера младог хулигана са седишта.
Прошло 2 минута, деда устаје и силази из аутобуса.